Moja tačka

Gledam u praznu tačku, koja nije prazna nego je prepuna svega ono što ne smem naglas da izgovorim, ali ni da čujem. Samim tim me progoni i udara po telu i duši. Ruga mi se, jer zna da je prazna za druge, a za mene ispunjena do granica pucanja. Zna da je se ne mogu rešiti niti skrenuti pogled. Zna da moj pokušaj ponavljanjem reči Izvini je neće oterati. A mogu to ponavljati ceo život, i uvek će ostajati u vazduhu, neće doći do tačke, a neću doći ni ja.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s